ducin blog®:
kako to rade pravi majstori

C++ pokreće Joint Strike Fighter

Verovatno ste čuli za Joint Strike Fighter(JSF). Cilj projekta je da se napravi borbeni avion koji bi objedinio potrebe sva tri roda vojske. Bilo je nekoliko emisija o razvoju ovog aviona na kablovskim kanalima. Ono što verovatno niste znali, je da je softver koji pogoni ovaj avion pisan u C++u. Za one hardcore C++ programere, ovde se nalazi dokument standarda kodiranja, koji koristi razvojni tim. Embeded sistemi, ugrađeni u ovakav avion, zahtevaju real-time izvršavanje(zamislite posledice u suprotnom), te su na primer, izuzeci(exception) i upotreba operatora new standardom zabranjeni.

Međutim, ovo priča nije toliko dokaz o upotrebljivosti i mogućnosti široke primeni C++a, koliko je dokaz da je vojska digla ruke od jezika Ada. Čime je, praktično, ozvaničena smrt Ade. Na širem planu, ovo nas podseća na nešto još važnije. Da koliko se god trudili prethodnih decenija da kvalitativno unapredimo postupak razvoja, uvek bi dolazili u ćorsokak. Rezultati su bili samo kvantitativna poboljšanja, merena jednocifrenim faktorom. Formalna specifikacija. Verifikacija i validacija. Transformacioni razvoj. CASE alati i generisanje koda. Sva čuda softverskog inženjerstva su bila tu,  ali rezultati nikada nisu zavredili veću pažnju. Sve te tehnike gotovo da nikada nisu videle širu primenu. Opet smo se vratili na početak. Na C++, kakav god on bio. Bolje, izgleda, nemamo.

No da što kraće pokušam da zaključim celu priču. Mnogi će izgleda morati da pročitaju taj „No silver bullet“. Razvoj softvera je ipak inherentno složen proces. Rešenje problema nećemo ugledati skorije. Iskren da budem, mislim da rešenje nećemo nikada ni naći. Možda zato što ovaj problem i nema rešenje.