Zovem se Dušan Pantelić. Rođen sam 9. Novembra 1983 u Kragujevcu.
Živim u Kragujevcu. Nadam se, ne i za uvek. U vreme ispitnih rokova, možete me naći na FIT-u.
Zanimaju me razvoj, inženjering i marketing softvera.
Moj prvi web projekat.
Verovatno ne bi ugledao svetlost
dana da nisam otkrio
Rails.
Biće reči o tome kako softver prave istinski znalci.
Idem mirno ulicom i vodim psa sa sobom...
...ili, trekbekovi ne umiru tako lako.
Jednog mog poznanika(Bosiljkiću, ako čitaš javi se), devojčica iz komšiluka je upitala: "Čiko, zašto izgleda tako staro? Jel će da umre?". Šta je trebalo, da udari detetu šamar zato što ne zna da je to štene šar-peja. Da li je devojčica nosila tange ne znam. Da li su joj sise bile na izvol'te, ni to ne znam.
Kada sam pročitao tekst, mislio sam da tako nešto može da napiše samo monstrum sa slike(vidi levo). Jer, šta to ima nenormalno sa omladinom koja jedno drugome sede u krilu na klupi u parku, i žvalave se. Ne znam šta može da se zaključi o nekome, ko svog partnera drži za određeni deo tela. Ja ne mogu da zaključim ništa. Drugi mogu da zaključe da je taj neko srbenda, primitivac, neznalica, neobrazovan, mafijaš, da sluša Cecu, da je u kurcu zbog Kosova, da mu je ćale gubitnik tranzicije i ne znam šta sve još. Jedino da nismo čuli deo, u kome se pominje da je taj momak imao četničku šubaru sa kokardom na glavi, a da je devojci na sisi bila istetovirana svastika.
Možda svi treba gospođici T. da ostavljaju samo komentare tipa: "...joj, baš si loodaaaača...". Ne, nije to ulizički i licemerno. Nije nikako. Ili pak kad se na ulici pojavi gospodin Herkul(ili beše Hektor, žao mi je psa, nije ništa kriv), svi treba da se pouseravaju i stanu mirno?
Evo, ja priznajem, glup sam. Ne znam šta je štene a šta rasa. Ne znam ni ko je kriv za to. Da li mama i tata, ili moja učiteljica. Nisu me naučili. A sada možete svi kolektivno da počnete da me prezirete, pošto smo utvrdili da sam neznalica i da mi nedostaje pameti.
Samo pre toga, Vama gospođice T. dajem nulu za tekst. Za tekst, za brisanje komentara i za naknadnu korekciju sadržine. Sada je još gore...
© 2007 Dušan Pantelić. Sva prava zadržana.
From Russia with love, nginx! | FreeCSSTemplates.org
To što ti nedostaje se zove "opšta kultura"; ne boj se, na žalost nisi ni jedan ni jedini.
Uči se u porodici (najviše), pa u školi, a poznati su i slučajevi samoučenja (uzmeš bonton, i prikazane situacije prilagodiš vremenu i okolnostima).
Znači:
- nije kulturno da držiš devojku za sisu dok pričaš sa starijima (nije nenormalno, logično je, hormoni su to, ali je opšta kultura tu da istu aktivnost primenjuješ kada je primereno).
- nije znak obrazovanja da ne znaš šta je štene (neodrasli primerak psa) a šta rasa (skup jedinki jedne vrste sa određenim karakteristikama)
- nije kulturno objavljivati postove u kojima je glavni cilj izvrtanje ruglu neke osobe a samo zato što te pogodio post iz ličnih razloga.
Tvoj problem nije neizlečiv - da se srediti: samo treba da naučiš da poštuješ druge pre nego da ih pljuješ i da se jednostavno obrazuješ. Nije teško, samo zahteva vreme, trud i iznad svega volju.
Pošto je Vama, Dejane, lakše da anlizirate moju ličnost, voleo bih da mi skrenete pažnju na to kako je pomenuti tekst na mene lično uticao. Ako mislite da sam se identifikovao sa tim momkom, teško. Ne sedim na klupi u parku. Posebno ne držim devojku u krilu dok to radim. Ne upražnjavam svoje hormonske potrebe na javnom mestu, a posebno ne ispred trećih lica. Ne radim to ni pred svojim vršnjacima, niti pred onima starijim od sebe. Niti vidim razliku između ta dva slučaja. Ne interesujem se za pse, niti njihove ponosne vlasnike zaustavljam na ulici da bih pitao koje je sorte njihovo štene.
Nadam se da ćete mi pomoći.