ducin blog®:
kako to rade pravi majstori

Multitasking nas zaglupljuje

Naravno, mislim na sposobnost ljudi da naizmenično obavljaju više poslova, prelazeći sa jednog zadatka na drugi i opet nazad, sve u kratkom vremenskom intervalu. Ko je čitao makar uvodno štivo iz arhitekture računara ili operativnih sistema, zna koliko je context switch skupa operacija. Izgleda da je stvar sa našim mozgom jednaka.

Ovaj problem posebno je izražen u današnjem okruženju informacionog overload-a, u kome smo osuđeni na računare, mobilne telefone, kamere i koje kakve uređaje, koji nam život čine lakšim. Bar bi tako trebalo da bude. Međutim, mesto da nam svi ovi gedžeti poboljšaju kvalitet života, postali smo robovi tehničkih dostignuća. Na način na koji niko nije moga ni da predvidi, veštačka inteligencija zavladala je svetom. Ostvarivši tako sve one slutnje SF horora o „dominaciji mašina“. Kao i virus, sa pre bi moglo da se kaže manjkom, nego viškom inteligencije, fenomen nazvan gedžet razjeda savremenog čoveka.

Mobilni telefon koji bez ikakvog pravila, i uvek u trenutku kada radite nešto važno, zvoni. PDA koji svakih pet minuta odvlači pažnju na sebe. RSS feed koji, više ni ne znam preko kog uređaja čitate. Da ne pominjem, kakvo je stanje kada se stigne do desktop-a. Ukoliko se od svih ovih smetnji uopšte i dokopate tastature. Tu teror tek počinje. Prvo i obavezno, otvorena mail aplikacija, koja Vas tera da svakih 30 sekundi, klikćete na Send/Receive, iako je mail klijent podešen da u pravilnim vremenskim intervalima sam to radi. 30 stranica koje kakvih help-ova. 7 instanci IE-a(upišite ovde Opera, Firefox, Safari, šta god) svaka sa po najmanje 15 otvorenih tabova. 3 otvorena Word dokumenta, koja nikako da otkucate. I na kraju, ako se nađe vremena da uradite checkout i otvorite IDE.

Meni ne treba nikakvo naučno istraživanje i potvrda lekara, da bih znao da ovo nije zdravo. Da bih znao, da ovakav način rada maksimalno iscrpljuje i dovodimozak do krajnjih granica izdržljivosti. Kakva je fiziološka i psihološka osnova ovakve reakcije čovekovog tela, na kraju nije ni bitno.

Da li rešenje postoji? Najveći problem je utvrditi problem. Tj. postati svestan činjenice da je bolest prisutna. Kada budete uspešni sa dijagnozom, rešenje je blizu. Malo discipline može lako da reši sve muke.

1.      Ne klikćite neprestano i bez ikakve potrebe iz jednog u drugi prozor.

2.      Svu pažnju usmerite na ono što trenutno radite.

3.      Ne prekidajte to što ste počeli, dok zadatak ne dovedete do kraja.

4.      Konsultujte drugi prozor, samo kada to zaista morate.

Možda Vam sve ovo zvuči banalno, ali pokušajte da poštujete sva ova pravila i ubrzo bi trebalo da vidite napredak u svojoj produktivnosti(kako mi samo ovo zvuči socijalistički). Za početak, ja sam uspeo ovaj tekst, da otkucam u jednom dahu.

PS: Kao što vidite ne gledam TV duel

PPS: Tekst ide u kategoriju programiranje, u nedostatku boljeg izbora…