Zovem se Dušan Pantelić. Rođen sam 9. Novembra 1983 u Kragujevcu(Srbija).
Živim u Kragujevcu. Nadam se, ne i za uvek.
U vreme ispitnih rokova, možete me naći na
FIT-u.
Trenutno, na "privremenom" radu u Americi.
U medjuvremenu, zavrshio FIT.
Zanimaju me razvoj, inženjering i marketing softvera.
Moj prvi web projekat.
Verovatno ne bi ugledao svetlost
dana da nisam otkrio
Rails.
Biće reči o tome kako softver prave istinski znalci.
OpenSource ekonomija
Na tržišnom rešenju zanimljiv komentar ranije odluke grupe Radiohead da svoje pesme učini besplatnim za download. Naime, grupa je dozvolila slušaocima da besplatno „skidaju“ pesme i ostavila im na savest da sami doniraju iznos koji misle da pesma vredi. Rezultati su poražavajući, što je dovelo do toga da grupa odustane od ovakvog načina distribucije. Kako kaže Slaviša Tasić, prema ekonomskim teorijama nije čudno što Radiohead nije ništa zaradio, čudno je da je uopšte imao ikakav prihod.
Ono što mene interesuje je kako se to odražava na ekonomiju Open Sourc-a. Jer, prema ovoj tezi, ako na primer MySQL server možete besplatno da preuzmete, očekivani prihod kompanije MySQL(ili ti SUN) teži nuli. Da li može da postoji kompanija, koja kao takva ima jedinu svrhu da generiše profit, a koja svoje poslovanje zasniva na open source poslovnom modelu. I da li uopšte postoji nešto kao što je open source poslovni model.
Sa druge strane postoji veoma jednostavan argument koji govori u prilog tome da je open source ekonomija moguća. Taj, da takve kompanije godinama postoje i da se njihova vrednost beleži pravim dolarima. Mene muči pitanje, da li kada MySQL „pokloni“ svoj DB server, tako pokloni i deo potencijalnog prihoda i profita. Da li su to dolari koji su izgoreli negde u vazduhu, i od kojih niko nije imao koristi. Čak ni krajni korisnik, koji bi dobio bolji proizvod da su te pare uložene u istraživanje i razvoj. Naravno, stoji da većina tih koji danas koriste MySQL ili bilo koji drugi OS proizvod, ne bi ni koristili ove proizvode da se oni plaćaju. Kako god stvari stoje, mislim da se ekonomisti nisu dovoljno potrudili niti posvetili odgovarajuću pažnju da nam objasne ovaj open source fenomen.
© 2007 Dušan Pantelić. Sva prava zadržana.
From Russia with love, nginx! | FreeCSSTemplates.org
Ako su ciljali na open-source model, promašili su poentu. Sun ne zaradi od MySQL direktno, ali zaradi kroz uticaj koji povlači druga njegova rešenja, sertifikate, programe obuke i licenciranja, komercijalne tehničke podrške, ...
Tako je Radiohead trebao da daje muziku besplatno a očekuje zaradu od majica, koncerata, action figurica, a ne od same muzike koju već daje besplatno. Eto greške.
Svojevremeno je Marko Bijelić na svom blogu skrenuo pažnju na ovaj tekst:
http://www.wired.com/techbiz/it/magazine/16-03/ff_free?currentPage=all
Ideja je da se besplatno nudi sa jedne strane, a pare sa druge, nešto slično što je Walker napomenuo. Veoma ozbiljna priča.
Btw. Ako je potrebno pisati http uz url, kod blog komentara je poželjno da se to uz polje i napomene...
Inače, ovo su jedinstveni podaci za radiohead. Na netu kruže priče o 4GBP po prodatoj kopiji (1.2 mil kopija).
Ni u jednom trenutku oni nisu to smatrali porazom. Prosto, ni jedna izdavačka kuća nije vršila distribuciju umesto njih i oni su dobili oko 8$ po downloadu albuma (na itunesu bi dobili oko 1.5$). Itekako su zaradili, stim što je kasnije sklopljen ugovor sa kućom koja je objavila isti album na cd-u sa dodatnim pesmama što je dalo novi život albumu.
ps. nisam funboy nego me je zanimao ceo slučaj oko distribucije.
Rekoh, što se tiče ekonomije meni tu baš stvari nisu jasne. OK je to što neka open source kompanija prodaje konsalting, podršku i možda majce. Ali da li u zbiru ipak nepovratno izgube onaj deo profita koji nisu naplatili za proizvode. Meni to izgleda kao da Mercedes poklanja svoje automobile, a onda se trudi da vam naplati rezervne delove i servisiranje. Ne vereujem da je baš moguće. Pročitaću ovaj tekst na wierd-u, možda mi nešto bude jasnije.
PS: Dragane, baš si me namučio sa ovim "http" :) Morao sam, posle dužeg vremena, iz komandne linije da otvorim VI i da promenim ovaj template. A uzgred, vraćao sam se tri puta, jer sam svaki put zaboravljao da kucam "sudo".
PPS: Što je najgore izgleda da si ti mislio na url u samom tekstu komentara:)Džabe sam se mučio...
Ako želiš da upoređuješ open source model i muzičare, približniji ti je model koji je usvojio Trent Reznor (tj. NIN): objavio je muziku pod CC licencom (mislim da je CC-BY-NC), u nižem kvalitetu; ako hoćeš da imaš fizičku kopiju i/ili viši kvalitet, možeš da je platiš tj. plaćaš ekstra vrednost. To je bio i model MySQL-a pre nego što ih je kupio Sun (GPL i "entreprise" izdanje sa plaćenom podrškom itd).
Radiohead model bi eventualno mogao da se uporedi sa shareware programima, sa open source idejom nema nikakvih dodirnih tačaka.
"Meni to izgleda kao da Mercedes poklanja svoje automobile, a onda se trudi da vam naplati rezervne delove i servisiranje."
Ovo možda nije model po kome posluje Mercedes, ali proizvođači žileta i ink-jet štampača ovu taktiku uspešno primenjuju već godinama: poklone vam brijač ili štampač (ili prodaju sa gubitkom, za male pare i slično), da bi posle zarađivali od žileta i ketridža.
Isto to rade i operateri mobilne telefonije: telefon za 1 dinar, uz dvogodišnji ugovor.
Ono što je Walker lepo sažeo, Doc Searls je u više navrata opisivao (počni recimo ovde: http://blogs.law.harvard.edu/doc/2007/11/28/adventures-with-because-effects/ ).
Ne zarađuju se pare na open source-u, zarađuju se *zbog* open source-a.
"Mene muči pitanje, da li kada MySQL „pokloni“ svoj DB server, tako pokloni i deo potencijalnog prihoda i profita. Da li su to dolari koji su izgoreli negde u vazduhu, i od kojih niko nije imao koristi."
Tih para nikad nije ni bilo. A kratkoročna zarada od prodaje softvera je nešto od čega čak i Microsoft pokušava da pobegne.
"Čak ni krajni korisnik, koji bi dobio bolji proizvod da su te pare uložene u istraživanje i razvoj."
Koncept istraživanja i razvoja poprima novu dimenziju u open source svetu. Pošto je kod javno dostupan, istraživanje i razvoj mogu da rade svi koji su za to zainteresovani, a ne samo jedna kompanija.
Takve saradnje su jako česte: OpenOffice recimo uglavnom razvijaju Sun i Novell, ali i još mnoge druge kompanije poput http://www.propylon.com/ (poslušaj http://www.lugradio.org/episodes/46 za objašnjenje).
Sve u svemu: ima para u open source svetu, uglavnom se zarađuje zbog open sourcea a ne na open source-u. Takav model ne pogoduje kompanijama koje žele da zadrže monopol nad razvojem i distribucijom softvera i da na tome zarađuju, ali pogoduje kompanijama koje prodaju servise.